Uključi se: Kakva su ginekološka iskustva žena u Srbiji?

by ana.milanovic

naslovna

Drage Žene,

Ukoliko vam se ovo pitanje još uvek nije pojavilo ni na jednom feedu, možete ga pronaći na ovom linku.

Pre svega, želim da napomenem da su svi odgovori anonimni, nigde se ne upisuju niti pamte Vaši lični podaci – samo otkucajte iskustvo, kakvo god ono bilo – i pošaljite, biće objavljeno na blogu i FB stranici Žena sa Interneta.

Ovde možete pogledati album sa iskustvima koji se apdejtuje na dnevnoj bazi.

Ono što je inspirisalo pokretanje razgovora o ginekološkim  iskustvima koje žene imaju u zdravstvenom sistemu u Srbiji, velikim delom jeste i predlog SPC da se abortusi zabrane, što je pokrenulo i pitanje koliko i kako žene učestvuju u donošenju odluka o svom reproduktivnom zdravlju. Više o pravima žena na suvernost po tom pitanju možete saznati u ovom tekstu.

– Da li se lekari uvek drže zakletve koju su položili ili se često pribegava lakomislenom ugrožavanju pacijentkinja radi ostvarenja profita?

Na žalost, iskustva koja su do sada objavljena pokazuju da to nije retkost – kako u državnim, tako i u privatnim klinikama.Preporučivanje nepotrebnih skupih intervencija u privatnim ordinacijama, kao što su uklanjanje nepostojećih kondiloma, cisti i mioma.

– Da li se osoblje zaposleno u državnim medicinskim ustanovama na primeren način odnosi prema ženama?

Stigao je veliki broj iskustava žena koje su pretrpele poniženja, neljubaznosti pa čak i šikaniranje od strane medicinskog osoblja. Osude ukoliko se radi o abortusu, lekarke koje razgovaraju telefonom dok pacijentkinja čeka na pregled u ordinaciji, stigmatizacija i osuda žena koje imaju preko 30 a nemaju dece, insistiranje na tome “da trudnoća rešava sve”.

– Da li lekari/ke objašnjavaju ženama zašto im daju određenu terapiju, kako ona deluje i kakvo je poreklo njihovog problema i koliko je opasan?

U albumu se može videti više slučajeva koji opisuju upravo gore navedene situacije. Prepisivanje jakih lekova i terapije čijeg delovanja i potencijalnih nuspojava pacijentkinja nije svesna (naravno da može da pročita deklaraciju u kutiji, ali to nikada nije isto kao objašnjenje lekara) može da dovede do kasnijih problema koji se ne bi javili da su lekari/ke u tim slučajevima pažljivije saslušali žene koje su pokušavale da objasne svoj problem.

 – Kako funkcioniše biranje “izabranog lekara” u državnim institucijama?

Ne funkcioniše. Pod tim mislim i na lično i na iskustvo žena koje su odgovarale na anketu, koje me je uverilo da sistem kojim se državna administracija služi nije dobar po zdravlje žena. Biranje ginekologa nije jednostavno kao biranje žvakaće gume ili boje kratkih čarapa pa da ne pravi neku bitnu razliku, i baš zbog toga se ne može obavljati “na slepo” tačnije pre upoznavanja sa lekarkom/om i bar jednog izvršenog pregleda. Na tom pregledu žena može da utvrdi da li joj odgovara način rada sa tom osobom, da li smatra da se prema njoj odnosi sa poštovanjem i da li sluša njene potrebe i nakon toga da odluči da li želi stalno lečenje.

Biranje lekara je nešto čega se osoblje veoma oštro pridržava, i nećete biti primljene ukoliko ste došle kada on/ona ne radi, već će Vas sestra vratiti sa šaltera i poručiti da “dođete u smenu u kojoj je Vaš izabrani lekar” jer njih ne interesuje to što Vama nije dobro. Strpite se do sutra. Ili do sledeće nedelje. VI STE IZABRALE, a ako želite da promenite odluku moraćete da prođete kroz čitavu administrativnu torturu i pismeno objašnjavanje /u formularu!/ zbog čega više ne želite da posećujete lekara/ku – anonimnost isključena.

U tom slučaju će pre pacijentkinja biti stigmatizovana nego lekar/ka koji nisu obavljali svoj posao onako kako bi trebalo, jer šta ona ima tu da “opanjkava” kolege/inice kao da “ona zna nešto”.

 – Da li je državno zdravstveno osiguranje dovoljno dobro da mu se veruje?

Sudeći prema brojnim negativnim iskustvima koja su me šokirala, veoma je teško pronaći lekare/ke kojima se može u potpunosti verovati, odnosno mora se tražiti veoma pažljivo, isključivo po preporuci, a to važi i za državne i privatne ordinacije.

– Zašto je važno da ja odgovorim na ovo pitanje?

Zato što se dijalog o problemu mora pokrenuti kako ne bi izgledalo da ne postoji, zato što mnoge žene imaju ožiljke koje su napravili ginekolozi i zato što svaka žena ima pravo na tretman kakav zaslužuje – da njeno zdravlje bude na prvom mestu i da je tretiraju sa pažnjom i poštovanjem.

Pokretanje dijaloga o ovome u javnom prostoru ima ulogu alata koji će žene ohrabriti da se suprotstave onome što im je neprijatno, nelagodno, nelogično ili bolno i da ne posmatraju lekare kao sveznajuće i uvek u pravu, već da se ne plaše da potraže i mišljenje drugog lekara ukoliko osećaju da im je to potrebno.

Važno je kako se TI osećaš a ne šta drugi misle!

Podeli ovo sa svim ženama sa kojima možeš jer zaslužujemo bolju zdravstvenu zaštitu od one koju dobijamo.

 

 

Advertisements