Žene sa Interneta

by ana.milanovic

sa interneta

Kada ste pročitali/le ovaj naslov, šta ste prvo pomislili?

Da je možda u pitanju grupa žena koje zauzimaju mesto “veselih devojaka” sa 200-200 broja i prenose zabavu onlajn, da je to opet nekakav dosadni NGO projekat koji planira da “kmeči” ili da je to grupacija “talibanskih feministkinja koje opet ‘oće nešto”?

Upavo tako. Nijedno.

Žene sa Interneta su baš ono što piše da jesu – žene koje koriste Internet svakodnevno, provode vreme onlajn, tamo uče (kao i ja), učestvuju u životu virtualne zajednice, promišljaju offline i online realnost na kritički način.

Tu priču su pokrenule prijateljice sa Facebooka /Sajber, Ana Jovanović/ a cilj je uključivanje što većeg broja žena u zajednicu koja postoji prvenstveno radi njihovog izražavanja i iskazivanja mišljenja u prostoru bez pritiska.

Citiraću deo iz pisma dobrodošlice koje smo sve dobile, i zapitaću se  – šta bih bolje poželeti mogla?

Postoje na FB razne grupe koje pripadaju udruženjima, pokretima i NGO koje se bore za žensku ravnopravnost. Uslov da budete deo tih struja je da ste same članice neke od tih organizacija ili projekata. Ovde nema tog uslova – mi činimo projekat. Mi smo glasovi koji dolaze iz raznih iskustava, i sa raznim korpusima znanja. Ono što je zajedničko svima nama, “Ženama sa Interneta” je to da smo prisutne na mreži, i da pratimo šta se u regionu piše o ženama kako na javnim zvaničnim medijima, tako i u vašoj neposrednoj okolini na društvenim mrežama među građanstvom koje je “online”.

Rećiću vam šta bi bilo bolje od toga – da nema potrebe za tom vrstom kritike društva nego da smo se skupile radi ćaskanja o filmu koji smo juče gledale a bio je baš super i da je došao trenutak da prestanemo da se borimo protiv rodne diskriminacije, dvostrukih standarda i omalovažavanja osoba iz prostog razloga što su određenog pola ili roda.

Bolje bi bilo i da postoji kritična masa žena kojima je jasno da ne moraju i da ne treba da ćute. A bolje bi bilo i da ne postoje muške privilegije i žene koje ih prihvataju kao dogmu. Bolje bi bilo. Al’ nije.

Prosto, nije mi jasno samo dokle će se stvari na papiru zvati “ovako” a u realnosti izgledati “onako” i kada će ta jednakost već jednom da stupi na snagu?!

Ustav FNR(faking!)J iz 1946. godine po članu 24 kaže:

Жене су равноправне с мушкарцима у свима областима државног, привредног и друштвено-политичког живота.

За једнак рад жене имају право на једнаку плату као и мушкарци и уживају посебну заштиту у радном односу.

Држава нарочито штити интересе матере и детета оснивањем породилишта, дечијих домова и обданишта и правом матере на плаћено отсуство пре и после порођаја.

A gde smo danas u 2013. godini?

Ovde.

I ovde.

I onde.

Šta ćete da uradite povodom toga?

 

Advertisements