Rupe_

by ana.milanovic

http://elia-illustration.deviantart.com/art/Supermassive-Black-Hole-330616975

Zemljotresi ne mogu ništa protiv snopova svetla, ostaću sa tobom, sakrićemo se ispod stola i čekati da prođe buka. Tišina je dobra a ponekad je i jedini izbor koji može da postane rešenje.

Stakleni snovi ispod metalnog zvona ne opstaju dugo, slivaju se tajne kao med niz kašičicu kojoj preti vreli čaj boje ćilibara – tako lep a jebeno smrtonosan. Puši se iz šolje kao kad planine zaspu pa ih magla ušuška u drugi timeline. Eto zbog toga one žive tako dugo.

Otkrićeš mi tajnu svoje brzine, jednog dana ćeš mi reći da je sve u savršenom odnosu struna i želje, da je poluga za uspeh sakrivena negde ispod naših peta, samo treba da naučimo da je pokrenemo, a da ona sve vreme čeka taj jedan presudni – KLIK-. Kada se razočaraš u uvelo cveće ili u ptice koje odbijaju da odlete, pozovi me da ti izravnam kosmos.

Htela bih da budem tvoja, ali nesvesno je previše teško. Ona se debela valja u sopstvenom znoju, moja prljava podsvest nikako da zaspi. Da li je moguće da postaneš nečija, kao kad se svetla ugase a ti se tada potpuno smiriš, otvori se krotka priroda a ponos se smešta u škrinju koja ostaje zabravljena sve do jutra?

Horizonti su ponekad preširoki za moj ukus, očekivanja me uguše i prosto ne mogu da shvatim da li se borim za vazduh ili se gušim u vati, da li je voda sa ukusom čokolade prelomila svetlost i zaslepela moje kiklop oko koje vadim samo u specijalnim prilikama, pa sam zato potpuno odsečena od svog tela i lebdim kroz noći koje imaju sve. O te slatke, krhke noći kada se predaš svemu što je zabranjeno tokom dana, kada bi mogla da maštaš o jednorozima a da ti ne bude glupo…setiću se jednog dana kakav je to bio osećaj i sve ću vam ispričati, hoću.

Do tada ćete gledati kako se materija izvija pod oštrinom misli, smejaćete se, rećićete “ha, ma to je neka magija” i neće vam biti jasno sve dok jednog dana ne skrcate čašu mislima a onda ću ja da dolebdim putem pukotine na plafonu samo da bih samozadovoljno mogla da pomislim “lepo sam vam rekla ” a vi ćete morati da me čujete i doza horora će se podići na zadovoljavajuću vrednost.

U velikim gradovima se komeša previše energije, osećanja su veća a mesta sve manje. Kada bismo svaku želju dezintegrisali u čestice a čestice pomešali sa razlozima za borbu, svakom bi izrasla po još jedna glava jer bi to bilo previše informacija za singular postojanje. Pregoreće mi jedinice, ostaće mi samo nule a rupe nisu ništa ako u njih nemaš šta da staviš.

Advertisements